РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА
ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА
Зграда Покрајинске владе

ИТ ПРОЈЕКТИ
СЛУЖБА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА РАЗВОЈА АПВ
ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ
УПРАВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОСЛОВЕ ПОКРАЈИНСКИХ ОРГАНА

Управа за заједничке послове покрајинских органа
ОРГАНИЗАЦИЈА | ИНФОРМАТОР О РАДУ | ЈАВНЕ НАБАВКЕ | ДОКУМЕНТА | ЛИНКОВИ

ПОВРАТАК |

| Web Mail |

 

САДРЖАЈ:

ПРОГРАМ Е-ВОЈВОДИНА

ЛОКАЛНА РАЧУНАРСКА МРЕЖА

ПРОГРАМ БИСИС У БИБЛИОТЕЦИ ИВ АПВ

 ЈАВНИ СЕРВИСИ Е-ВОЈВОДИНА

 СОФТВЕРСКА АРХИТЕКТУРА ЗА Е-ВОЈВОДИНУPDF

 ПОЛИТИКА И СТАНДАРДИPDF

 ИНТРАНЕТ СИСТЕМ - ЗАХТЕВИ PDF

 ЈАВНИ СЕРВИСИ - ЗАХТЕВИ PDF

SWEB ПРОЈЕКАТ

СТРАТЕГИЈА еУПРАВЕ - АКЦИОНИ ПЛАН ДО 2015. год.PDF
СПEЦИФИКAЦИJA СТAНДAРДA ЗA СOФТВEРСКУ AРХИТEКТУРУ
И JAВНE EЛEКТРOНСКE СEРВИСE
PDF

СТАТИСТИКА И ПРЕГЛЕДИ:

 

1-Статистика коришћења WEB BROWSER-a

2-Прихваћеност OPEN SOURCE решења

3-Преглед е-Government мрежне инфраструктуре земаља чланица ЕУ

4-Историја развоја  е-Управе у земљама Европске Уније

5-Законски оквири за е-Управу у земљама ЕУ

6-Општи индикатори развоја информатичког друштва

7-Индикатори развоја информационог друштва везани за е-Управу

8-Статистика коришћења рачунара и Интернета - код нас

ПРЕНОСИМО ИЗ МЕДИЈА:

 

-Интервју за Б92 Инфо

-ECDL обука и сертификација у Скупштини и ИВ АПВ

-„E-Government konferencija” у Новом Саду

-Реформе војвођанске администрације

-Почела реформа покрајинске администрације

-Стратегија еУправе покрајинских органа

-Електронска седница у ИВ АП Војводине

-Анализа интернет презентација државних органа

 
 

ПРОГРАМ Е-ВОЈВОДИНА

Програм Е-Војводина је пројектно организован. За плански период 2005 – 2007 дефинисано је пет пројеката, од којих неки имају и подпројекте. У наставку је дат приказ пројеката који су реализовани у периоду 01.11.2004. – 01.11. 2006. године.

1.      Пројекат: Политика и стандарди за коришћење информационо-комуникационих технологија у покрајинским и општинским институцијама АП Војводине

Резиме: У пројекту, који је реaлизован у 2006. години,  разматрани су елементи за израду стратешког документа којим се дефинишу политика и стандарди за коришћење ИКТ у покрајинским и општинским органима управе у Аутономној Покрајини Војводини. У првом делу пројекта дат је кратак осврт на информационо друштво и друштво базирано на знању као текућој фази развоја људског друштва. Посебно су размотрене могућности, ризици и начини примене  ИКТ. Детаљан приказ политике и активности које се у земљама Европске Уније (ЕУ) спроводе са циљем изградње информационог друштва дат је у другом делу. Приказ обухвата следеће аспекте развоја информационог друштва и, посебно, еУправе: историју развоја информационог друштва; законски оквир; степен развоја; електронске јавне сервисе; делегирање надлежности, и расположиву инфраструктуру. Анализа стања еУправе у Републици Србији и Аутономној Покрајини Војводини дата је у трећем делу. Анализа је извршена по угледу на методологију која се примењује у земљама ЕУ. Четврти део  даје основе за стратегију развоја  еУправе у Аутономној Покрајини Војводини. Предложене су надлежности Покрајине и локалне самоуправе за све аспекте еУправе. Такође је разматрана и организација ових надлежности на нивоу Покрајине.

Институције са којима је остварена сарадња: Природно-математички факултет, Нови Сад

2.       Пројекат: Рачунарско-комуникациона инфраструктура Е-Војводине

Резиме: У оквиру пројекта Е-Војводина,  у току је реализација пројекта којим ће се изградити савремена локална рачунарска мрежа у објектима Скупштине и Извршног Већа АПВ и дефинисати модел повезивања дислоцираних објеката Покрајинских органа управе, као и органа локалне самоуправе и других корисника.

Овим пројектом је предвиђена реализација јединствене физичке комуникационе инфраструктуре коју ће да користе све организација које су смештене у објектима Извршног већа и Скупштине. Пројектом је предвиђено креирање приватних мрежних инфраструктура организације-корисника на логичком нивоу. За имплементацију логичке архитектуре мрежне инфраструктуре Извршног већа и Скупштине користи се технологија виртуелних локалних рачунарских мрежа (VLAN) у комбинацији са хијерархијским приватним IP адресирањем. Пројектом су предвиђена и реализација два додатна модула: Модул за везу са Интернетом и јавном телефонском мрежом; Модул за везу са дислоцираним деловима организација-корисника. Овај инфраструктурни објекат биће завршен и пуштен у рад до краја 2006. године.

 Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад

 3.      Пројекат: Спецификација информационих захтева интранет система Скупштине и

      Извршног већа АПВ

Резиме: У пројекту је разматрана информатизација интранет система Извршног већа и Скупштине на бази управљања електронским документима. Управљањем је обухваћено формирање докумената у електронској форми, њихово праћење, размена, претра­жи­вање и архивирање. У првом делу дат је приказ постојећег стања система за управљање документима у Скупштини и ИВ АПВ и методологија пројектовања информационих захтева интранет система Скупштине и Извршног већа АП Војводине. Приказ најважнијих карактеристика система за управљање документима дато је у другом делу. На основу тог приказа извршено је оцењивање квалитета поје­ди­них софтверских платформи за управљање документима, као и анализа потребних карактеристика ових платформи за рад у интранет систему ИВ АПВ. Трећи део садржи приказ репрезентативних искустава у увођењу система за управљање документима у органе државне управе, на примеру Аустрије и Немачке. Четврти део даје преглед карактеристика тренутно доступних система за управљање документима, како комерцијалних тако и open source система. У петом делу приказане су најважније карактеристике инфраструктуре ин­тра­нет система ИВ АПВ, која се састоји од рачунарске мреже, архитектуре софтверских апликација и система за управљање документима. У шестом делу дата је формална спецификација модела једног сегмента система за управљање документима, посвећеног припреми и одржавању седница ИВ АПВ. Спецификација је дата језиком UML.

Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад

4.      Пројекат: Софтверска архитектура за Е-Војводину

Резиме: У пројекту је разматрана неопходна софтверска архитектура за увођење система   електронске управе на територији АП Војводине. У првом делу дат је приказ основне архитектуре софтверских система за подршку еУправи, кратак преглед постојећег стања инфраструктуре у ИВ и Скупштини АПВ, републичким органима и локалним самоуправама, као и предлог поступка анализе захтева. У другом делу извршена је детаљна анализа следећих софтверских компоненти: оперативни системи и апликације на радним станицама, серверски оперативни системи, системи за управљање базама података, развојне платформе, апликациони сервери и системи за управљање садржајима (CMS). Као посебан одељак дат је преглед истраживања Европске Уније које се односи на коришћења OpenSource софтвера. Трећи део садржи завршне анализе на основу претходно изнесених података, као и предлог за избор одређених врста софтвера у свакој од посматраних група.

Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад

 5.      Пројекат: Спецификација информационих захтева јавних сервиса система Е-Војводина

Резиме: У пројекту је извршена детаљна анализа система електронских јавних сервиса и методологије њиховог увођења. Дат је преглед система електронских јавних сервиса за грађане и привредне субјекте и методологије њиховог увођења, посебно у земљама Европске Уније. Дате су препоруке за имплементацију система електронских јавних сервиса Е-Војводине. У првом делу је дат преглед увођења система електронских јавних сервиса у свету. Преглед је подељен у две целине: преглед увођења јавних сервиса у земљама Европске уније и изабраним земљама изван Европске уније. На основу датог прегледа издвојене су групе јавних сервиса у односу на препоруке које су усвојиле земље Европске уније. На крају су дате препоруке за имплементацију система јавних сервиса еВојводине. У другом делу дат је приказ постојећег стања система јавних сервиса у АПВ. Такође су и представљени: архитектура система јавних сервиса, структура јавног сервиса као и технике и алати за испоруку односно приказ садржаја. У закључним разматрањима дате су и образложене препоруке и начини имплементације система јавних сервиса АПВ. Трећи део садржи спецификацију и модел једног студијског примера јавног сервиса.

Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Садврх стране

 

Изградња локалне рачунарске мреже објеката Скупштине и Извршног већа АПВ

(извођач: САГА д.о.о. Београд, место имплементације : Извршно веће и Скупштина АПВ).

Реализација изградње локалне рачунарске мреже објеката Скупштине и Извршног већа АПВ је започета у септембру 2006. године. Планира се завршетак свих радова до краја 2006. године. Рачунарска мрежа се састоји из активне мрежне опреме, пасивне опреме и додатне опреме. Активна мрежна опрема се састоји из layer 2 и layer 3 switch-ева, приступног сервера, firewall-a, уређаја за остваривање бежичних комуникационих путева и уређаја за непрекидно напајање (укупно 83 уређаја активне опреме, 21 уређај за непрекидно напајање активне опреме и резервни делови).

Пасивна мрежна опрема се састоји из бакарних каблова категорије 6 по TIA/EIA стандарду (укупно око 103 километра бакарних каблова), оптичких каблова са минимум 8 мулитмодних  влакана 50/125 mm,  бакарних конектора  категорије 6 по TIA/EIA стандарду, оптичких SC конектора, корисничких утичница RJ45 по TIA/EIA стандарду, прикључних кутија, бакарних и оптичких patch panel-a, patch каблова и 17 телекомуникационих ормана.

Додатна опрема се састоји из каналница, струјних панела, електро-изолационих цеви, струјних каблова, шуко утичница, каблова за уземљење  и гипс плоча.

Реализација локалне рачунарске мреже обухвата све неопходне радове, завршна тестирања, обуку и коначну примопредају.

Квалитет компоненти и материјала коришћених у производњи, као и квалитет техничког извођења ће бити у складу са највишим техничким стандардима.

Рачунарска мрежа је пројектована да задовољи следеће захтеве:

  • функционалност 

Неометан проток података;

Отпорност на отказе критичних сегмената мреже;

Функционалну аутономност логичких целина мреже у условима отказа;

Могућност једноставне промене физичке конфигурације мреже;

Неометано логичко (ре)конфигурисање мреже;

могућност размене мултимедијалних садржаја у intranet и internet окружењу;

Доступност мрежних сервиса у случају покушаја нарушавања основне фукционалности

било ког дела мреже.

  • поузданост

  • скалабилност – рачунарска мрежа мора имати могућност лаке надоградње у складу са потребама корисника.

Рачунарска мрежа ће обезбедити јединствену инфраструктуру за пренос података у објектима Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине, који би омогућио мрежну подршку за дистрибуирани информациони систем за све организационе делове Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине лоциране у објектима Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине.

Рачунарска мрежа ће обезбедити логичко груписање корисника мреже на основу организационо-технолошких захтева, независно од њиховог физичког распореда у објекту, као и да буде у складу са савременим трендовима у области рачунарских мрежа и информационих технологија и да следи важеће и сагледиве будуће стандарде у области комуникационих и хардверско-софтверских решења.

Реализација је у складу са пројектом рачунарске мреже Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине.

За пројекат је добијено мишљење о техничкој документацији и прилогу заштите на раду као и извештај о извршеној техничкој контроли пројектне документације. Извршена је пријава радова градској управи за урбанизам и стамбене послове града Новог Сада, формиран је тим за стручни надзор, одређен је вођа пројекта и испоштовани су остали захтеви према закону о планирању и изгрдањи.

врх стране

 

Увођење библиотечког софтверског система БИСИС

у библиотеку ИВ АПВ

Реализација пројекта започета је у септембру 2006. године Извршена је инсталација софтверског система БИСИС вер.3.1 (каталогизација монографских и серијских публикација, докторских дисертација и чланака; претраживање записа преко Интернета; набавка-поруџбина). Такође је извршен  препис постојећих библиогрфских записа у UNIMARC формат система БИСИС и  формирана јединствена база библиографских записа у систему БИСИС.  У току је обука библиотекара за коришћење апликација за обраду  библиографске грађе. Резултат овог пројекта ће бити увођење у експлотацију софтверског система БИСИС вер.3.1 у библиотеку Извршног Већа АПВ чиме се обезбеђује комплетна софтверска подршка за пословање библиотеке.

Завршетак реализације и увођења библиотечког софтверског система БИСИС се очекује крајем 2006. године.

Институције са којима је остварена сарадња: Природно-математички факултет, Нови Сад

врх стране

ПРЕГЛЕД ЈАВНИХ СЕРВИСА Е-ВОЈВОДИНА

Према акционом плану који је усвојила Европска унија све земље које припадају, или би желеле да припадају Европској унији требало би да покрену развој система електронске владе, односно система јавних сервиса. За потребе праћења стања развијености имплементираних система, сервиси су груписани у две главне категорије и неколико појединачних. Сваки сервис се потом оцењује оценом 1-4 која представља степен развијености, односно комплетности имплементираног сервиса.

Две основне групе сервиса су:

  • сервиси за грађане
  • сервиси за фирме

Јавни сервиси за грађане

1.

Порез на приход (декларација, пријављивање, обрада)

2.

Сервиси за запошљавање (пријава, објављивање слободних радних места, конкурси)

3.

Доприноси за социјалну заштиту

·         приходи за незапослене

·         дечији додатак

·         медицински трошкови

·         студентска права

4.

Лични документи (путне исправе, личне карте, возачке дозволе)

5.

Регистрација аутомобила (нових и половних)

6.

Послови везани за издавање грађевинских дозвола

7.

Послови са полицијом (нпр. пријава крађе)

8.

Јавне библиотеке (каталози књига, алати за претраживање)

9.

Матичне књиге (рођење, смрт, венчање),  захтеви и испорука

10.

Упис и учешће у високом образовању

11.

Пријава промене места боравка

12.

Сервиси здравствене заштите

 

Јавни сервиси за фирме

1.

Доприноси за запослене

2.

Порези и таксе које се односе на фирме

3.

ПДВ (Порез на додатну вредност)

4.

Регистрација нове фирме

5.

Слање податка на статистичку обраду

6.

Разне дозволе и декларације

7.

Дозволе које се односе на окружење и заштиту животне средине

8.

Јавне набавке

 

Оцене стања

1

Сервисима је омогућено само прегледање информација

2

Сервисом је омогућено и преузимање материјала који се потом могу користити у пословима са класичном администрацијом

3

Сервис обезбеђује и интеракцију са корисником, корисник може да попуњава одређене формуларе, шаље документе, захтеве, предлоге итд.

4

Сервис је у потпуности аутоматизован, обезбеђени су трансакциони механизми

 врх стране

 

СТАТИСТИКА КОРИШЋЕЊА WEB BROWSER-a у 2005/2006 години

2006

IE7

IE6

IE5

Mozilla
Firefox

Mozilla

Netscape
Navigator

Opera

Мај

1.1%

56.7%

4.5%

25.7%

2.3%

0.3%

1.5%

Април

0.7%

57.3%

5.0%

25.2%

2.5%

0.4%

1.5%

Март

0.6%

58.8%

5.3%

24.5%

2.4%

0.5%

1.5%

Фебруар

0.5%

59.5%

5.7%

25.1%

2.9%

0.4%

1.5%

Јануар

0.2%

60.3%

5.5%

25.0%

3.1%

0.5%

1.6%

2005

IE6

IE5

Mozilla
Firefox

Mozilla

Netscape
Navigator 7

Opera 8

Opera 7

Децембар

61.5%

6.5%

24.0%

2.7%

0.4%

1.3%

0.2%

Новембар

62.7%

6.2%

23.6%

2.8%

0.4%

1.3%

0.2%

Октобар

67.5%

6.0%

19.6%

2.6%

0.4%

1.2%

0.2%

Септембар

69.8%

5.7%

18.0%

2.5%

0.4%

1.0%

0.2%

Август

68.4%

6.3%

18.9%

2.4%

0.4%

0.8%

0.3%

Јул

67.9%

5.9%

19.8%

2.6%

0.5%

0.8%

0.4%

Јун

65.0%

6.8%

20.7%

2.9%

0.6%

0.7%

0.5%

Мај

64.8%

6.8%

21.0%

3.1%

0.7%

0.7%

0.6%

Април

63.5%

7.9%

20.9%

3.1%

0.9%

0.4%

1.0%

Март

63.6%

8.9%

18.9%

3.3%

1.0%

0.3%

1.6%

Фебруар

63.9%

9.5%

17.9%

3.3%

1.0%

 

1.7%

Јануар

64.8%

9.7%

16.6%

3.4%

1.1%

 

1.9%

Извор: http://www.w3schools.com/browsers/browsers_stats.asp
(статистика се даје уз ограду да је анализа рађена на сајту w3c, што не мора у потпуности да одсликава опште стање, али даје генерални тренд)

врх стране

 

FLOSS пројекат европске уније – анализе коришћења open source софтвера у јавним институцијама и компанијама

Европска унија је у оквиру пројекта Free/Libre Open Source Software [FLOSS] наручила анализу тренутног стања коришћења open source софтвера (OSS). Током ове анализе урађен је већи број анкета у различитим јавним службама и корпорацијама, на основу којих је израђен коначни извештај пројекта у коме је дат пресек прикупљених података као и потенцијални правци кретања на одређеним сегментима софтверског тржишта. Завршни извештај пројекта поднет је у лето 2002. године. Овај извештај је био један од докумената на основу којих је Европска унија усвојила своје смернице за прихватање open source базираних софтверских решења за потребе јавних сервиса. Ова анализа се концентрисала на неколико земаља ЕУ-а. Део закључака овог пројекта је дат у наставку. Пуни извештај FLOSS пројекта могуће је наћи на [FLOSS Reports].

Степен прихватања OS софтвера

Једна од веома корисних анализа је био степен прихваћености и планираног прихватања open source софтвера по областима ИТ индустрије (резултати дати у табели 2.18). Анализа је рађена за сваку земљу уз посебан осврт на мале и велике институције/компаније.

Прихваћеност OSS решења у различитим областима намене (анализа из 2001. год.)

 

 

 

 

 

 

 

 

врх стране

  Преглед e-Government мрежне инфраструктуре земаља чланица ЕУ

Земља

Тип мрежне инфраструктуре

Користи VPN и/или друге сигурносне технологије

Основна комуникациона технологија

Аустрија

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Белгија

приватна

да

жичне дигиталне технологије у власништву

Кипар

приватна

непознато

жичне дигиталне технологије (ATM и Frame Ralay)

Чешка

приватна

да

изнајмљене жичне дигиталне технологије

Данска

не постоји

непознато

непознато

Естонија

приватна

непознато

жичне дигиталне технологије

Финска

приватна

непознато

непознато

Француска

јавна

да

посредством интернет проваједера

Немачка

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Грчка

приватна

да

жичне дигиталне технологије у власништву

Мађарска

приватна

да

жичне дигиталне технологије у власништву

Ирска

јавна

да

посредством интернет проваједера

Италија

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Летонија

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Литванија

јавна

да

изнајмљене жичне дигиталне технологије

Луксембург

приватна

непознато

непознато

Малта

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Холандија

приватна

непознато

жичне дигиталне технологије

Пољска

не постоји

непознато

непознато

Португал

не постоји

непознато

непознато

Словачка

приватна

непознато

изнајмљене жичне аналогне технологије

Словенија

приватна

непознато

жичне дигиталне технологије

Шпанија

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Шведска

не постоји

непознато

непознато

Уједињено краљевство

приватна

да

жичне дигиталне технологије

Табела Преглед инфраструктуре

врх стране

 

Историја развоја еУправе у земљама Европске Уније

Земља

Прва активност владе на развоју информационог друштва

Прва стратегија развоја еУправе

Последња ревизија стратегије еУправе

Интранет органа управе

Први јавни сервис

Аустрија

Јул 1995.

 Иницијатива Аустријски пут у информационо друштво

Децембар 1996.

 Извештај о Информационом друштву  

20. јул 2005.

 Правилник о креирању и употреби Адресног регистра  

 

 Corporate Network Austria (CNA)

Децембар 1997.

 HELP портал (изводи из матичних књига)

Белгија

28. новембар 1997.

 Представљен владин интранет

28 јул 1999.

 Пут у 21. век

 

2. мај 2005.

 Оквири еУправе на националном и европском нивоу BELGIF

28. новембар 1997.

Fedenet

22. новембар 2000.

Електронска идентификациона картица за јавне сервисе

Кипар

1989.

План о компјутеризацији владе

1989.

 План о компјутеризацији владе

2004.

 Национална стратегија за развој информационог друштва

 

 Government Internet/      Intranet/      Extranet (GIN)

Јун 2001.

Владин портал

Чешка

17. јун 1996.

 Успостављена Канцеларија за информациони систем државних органа

31. мај 1999.

 Пут ка информационом друштву

19. октобар 2005.

 Национална стратегија информационог друштва

 

 Public Administrat. Intranet (IVS); изградња у току

Октобар 2003.

 Портал јавне администрације

Данска

1959.

 Успостављена државна ИТ компанија Datacentralen

1983.

 Програм модернизације

6. октобар 2005.

 Ревизија еУправе

 

 Нема

1970.

 Централни систем за пријаву пореза

Естонија

19. јул 1996.

 

Документ о заштити личних података

Април 1998.

 

Принципи информационе политике

Јун 2005.

 

План за 2006. годину

1998

 

EEBone

Октобар 2000.

 

Портал пореске службе

Финска

Мај 1994.

 

Стратегија менаџмента информација у влади

18.јануар 1995.

 

Владин документ о принципима развоја Финске као информационог друштва

12. октобар 2005.

 

Пројекат јачања сарадње општина

1998

 

Senaattori

Децембар 1999.

 

Електронска картица за идентификацију

Земља

Прва активност на развоју информационог друштва

Прва стратегија развоја еУправе

Последња ревизија стратегије еУправе

Интранет органа управе

Први јавни сервис

Француска

 

21. март 1974.

 

Документ о повезивању личних докумената јединственом идентификацијом

 

26. јул 1995.

 

Стратешки принципи државне реформе

 

21. јул 2005.

 

Политика електронског потписа (PRIS)

 

2000

 

AdER; базиран на VPN.

 

Април 1998.

 

Електронска здравствена легитимација (Vitale card)

Немачка

Фебруар 1996.

 

 Акциони план владе Инфо2000: Немачки пут ка Информационом друштву

Фебруар 1996.

 

 Акциони план владе Инфо2000: Немачки пут ка Информационом друштву

19. септембар 2005.

 

Стандарди и архитектура у еУправи

1990.

 

 

Berlin-Bonn Information Network - IVBB

Март 2001.

 

 

Портал Bund.de (сервиси савезне администрације)

Грчка

1994.

 

Klisthenis: програм модернизације јавне администрације за период 1999-2004

1995.

 

Грчка стратегија за информационо друштво: средство за запошљавање, развој и квалитет живота

12. јул 2005.

 

Дигитална стратегија 2006-2013

 

 

National Public Administrat. Network - SYZEFXIS.

Пролеће 2002.

 

Сервисни центри (интегрисане административне процедуре)

Мађарска

5. јул 1991.

  

Основан Мађудепартмански комитет за информатику

9. октобар 1995.

 

 Информатичка стратегија 1995 - 1997.

1. новембар 2005.

  

Правила о јавној управи и сервисима

18. новембар 2004.

 Elektronikus Kormányzati Gerincháló-zat (EKG)

Децембар 2001.

  

Први портал еУправе eKormanyzat.hu

Ирска

1994.

 

Иницијатива за побољшање служби управе на свим нивоима Strategic Management Initiative (SMI)

1994.

 

Иницијатива за побољшање служби управе на свим нивоима Strategic Management Initiative (SMI)

11. октобар 2005.

 

ИТ пројекти у јавном сектору

 

 

Irish Government's Virtual Private Network (GVPN)

Април 2001.

 

Портал еУправе OASIS

Италија

1993.

 

Формирано тело за информационе технологије у јавним службама

1995.

 

План о развоју Информационог друштва

18. октобар 2005.

 

Смернице о квалитету јавних сервиса

 

 

RUPA (Rete unitaria della Pubblica Amministra-zione)

1. јун 2002.

 

Портал Italia.gov.it

Земља

Прва активност на развоју информационог друштва

Прва стратегија развоја еУправе

Последња ревизија стратегије еУправе

Интранет органа управе

Први јавни сервис

Летонија

1998. Пројекат

 

Интегрисани владин информациони систем

30. март 1999.

  

Национални програм "Информатика"

29. септембар 2005.

 

Програм еУправе од 2005. до 2009. године

  

 

State-Significant Data Transmission Network (VNDPT)

2002.

  

Владин портал LVonline.lv

Литванија

2000.

  

Одговорност за информациону политику додељена Министарству унутрашњих послова

22. децембар 2001.

 

Државна ИТ стратегија и план реализације

8. јун 2005.

 

 Стратегија развоја информационог друштва

 

 

 VIKT - Secure Computer Network of the State Institutions

21. јануар 2004.

 

 Портал еУправе

Луксембург

1995.

 

Формиран комитет за развој Информационог друштва

1. фебруар 2001.

 

План eLuxembourg

13. јун 2005.

 

План за убрзање развоја еУправе

 

 

RACINE

29. новембар 2004.

 

Business Portal

Малта

Новембар 1998.

 

Усвојен трогодишњи план информатизације јавних сервиса (ISSP)

Новембар 1998.

 

Трогодишњи план информатизације јавних сервиса (ISSP)

Март 2005.

 

Програм Окружење за политике управљања подацима

3. април 2003.

 

MAGNET

17. мај 2002.

 

Владин портал www.gov.mt

Холандија

1994.

 

Усвојен Национални програм о електронским аутопутевима

Децембар 1998.

 

Акциони програм електронске владе

14. јуни 2004.

 

Политичка декларација ка електронској влади

  

RYX (Rijksover-   heidsintra-    net); The Hague Ring (оперативан до краја 2006.)

24. март 2003.

 

Портал еУправе Overheid.nl

Пољска

28. новембар 2000.

 

Документ Циљеви и правци развоја информационог друштва у Пољској

14. Јуни 2002.

 

Манифест Пољска еУправа

26. Октобар 2005.

 

Акциони план еУправе за 2005-2006

 

 

У развоју

21. децембар 2002.

 

Пољска Интернет библиотека

Земља

Прва активност на развоју информационог друштва

Прва стратегија развоја еУправе

Последња ревизија стратегије еУправе

Интранет органа управе

Први јавни сервис

Португалија

1991.

 

INFOCID

међудепартмански информациони систем за грађанство

1996.

 

Национална иницијатива за информационо друштво

30. јул 2005.

 

LigarPortugal - нови програм информационог друштва

 

 

Било је предвиђено да се зарши 2005. Још је у развоју

1991.

 

INFOCID - међудепартмански информациони систем за грађанство

Словачка

14. новембар 1995.

 

Акт о развоју информационог система јавних органа

18. август 1999.

 

Стратегија реформе јавне админстрације

21. јануар 2004.

 

Стратегија и акциони план за развој информационог друштва

 

 

GovNet (започет 1990тих); развој обустављен

22. април 2003.

 

Национални портал јавне админситрације Obcan.sk

Словенија

Јануар 1993.

 

Оснивање Владиног центра за информатику

7. фебруар 2001.

 

Документ Стратегија еТрговине у јавној администрацији за период 2001-2004

1. јануар 2006.

 

Програм мера за упрошћење администрације

 

 

HKOM (Fast Communi-   cations Network)

Март 2001.

 

Портал еУправе

Шпанија

Фебруар 1996.

 

Декрет о употреби електронских техника у јавној администрацији

23. децембар 1999.

 

Иницијатива за развој информационог дрштва

4. новембар 2005.

  

План за развој информационог друштва AVANZA

2002

  

Government Intranet

4. септембар 2001.

 

 Портал еУправе Administracion.es

Шведска

1997.

 

Концепт и стандард за сигурну размену информациај између владиних служби и са корисницима

1998.

 

Администрација државне владе у служби грађана

30. јун 2005.

 

Нова ИКТ политика

 

 

Припреме у току

Септембар 2003.

 

Портал еУправе 24/7 Agency website

Велика Британија

1957.

  

Успостављена владина служба за евалуацију и саветодавну делатност за рачунаре

Новембар 1996.

 

 Оквири функционисања еУправе (Government Direct Green Paper)

2. новембар 2005.

  

Трансформациона влада подржана технологијом

21. април 1998.
 

Government Secure Intranet (GSI)

4. децембар 2000.

 

Портал еУправе UKonline.gov.uk

 врх стране

 

Законски оквири за еУправу у земљама ЕУ

– основна законска регулатива

 

 

Законска област

Земља

еУправа

Слобода информисања

Заштита/приватност података

Аустрија

27. фебруар 2004

 Закон о еУправи

15. мај 1987

 Уставни закон о приступу информацијама

1999.

 Закон о заштити података 2000

Белгија

 

 Не постоји посебна законска регулатива

1994

 Закон о праву приступа административним документима

8. децембар 1992

 Закон о заштити личног живота

Кипар

  

Не постоји посебна законска регулатива

  

Не постоји посебна законска регулатива

Новембар 2001

 Закон о обради личних података (заштита појединаца)

Чешка

14. септембар 2000

Закон о информационим системима јавне администрације

11. мај 1999.

 Закон о слободном приступу информацијама

4. април 2000.

 Закон о заштити личних података

Данска

  

Не постоји посебна законска регулатива

19. децембар 1985.

 Закон о приступу административним евиденцијама

13. мај 2000.

 Закон о обради личних података

Естонија

 

 Не постоји посебна законска регулатива

Новембар 200.

 Закон о јавним информацијама

19. јул 1996.

 Закон о заштити личних података

Финска

1. фебруар 2003.

Закон о електронским сервисима и комуникацији у јавном сектору

1999.

 Закон о јавности владиних активности

1999.

 Закон о личним подацима

Француска

 

 Не постоји потпуна законска регулатива

17. јул 1978.

 Закон о приступу административним документима

6. јануар 1978.

 Закон о информатици и слободи

Немачка

 

 Не постоји јединствена законска регулатива

1. јануар 2006.

 Закон о слободном информисању

1990; август 2002.

 Савезни закон о заштити података

Грчка

 

 Не постоји  законска регулатива за ову област

 

 Не постоји  законска регулатива за ову област. Општа права регулисана Уставом.

Април 1997.

 Закон о заштити појединаца у односу на обраду личних података

Мађарска

 

 Не постоји јединствена законска регулатива

1992.; Јул 2005.

 Закон о заштити личних података и обелодањивању података од јавног интереса; Закон о слободи информисања електронским средствима

1992.

 Закон о заштити личних података и обелодањивању података од јавног интереса

Ирска

 

 Не постоји јединствена законска регулатива

1997.

 Закон о слободи информисања

1988; 2003.

 Закон о заштити података

Италија

7. март 2005.

 Пропис о дигиталној администрацији

1990.

 Закон о административној процедури и приступу административним документима

30. јун 2003.

 Пропис о заштити података

Летонија

Мај 2002.

 Закон о државним информационим системима

Октобар 1998; 2003.

 Закон о слободи информисања

23. март 2000.

 Закон о заштити личних података

Литванија

 

 Не постоји јединствена законска регулатива. Део се регулише Законом о државним регистрима.

1996;2000.

 Закон о обезбеђењу информација јавности; Закон о праву добијања информација од институција државне и локалне управе

1996; 2003.

 Закон о легалној заштити личних података

Луксембург

  

Не постоји јединствена законска регулатива.

  

Не постоји специфична законска регулатива.

2. август 2002.

Закон о заштити података

Малта

  

Не постоји јединствена законска регулатива.

  

Не постоји јединствена законска регулатива.

14. децембар 2001.

 Закон о заштити података

Холандија

 

 Не постоји јединствена законска регулатива.

31. октобар 1991.

 Закон о (јавном притупу) владиним информацијама

Јул 2000.

 Закон о заштити личних података

Пољска

17. фебруар 2005.

Закон о компјутеризацији послова ентитета који обављају јавне задатке

6. септембар 2001.

Закон о приступу јавним информацијама

1997.

 Закон о заштити личних података

Португалија

  

Не постоји јединствена законска регулатива.

1993; 1995; 1999.

 Закон о приступу административним документима

26. октобар 1998.

Закон о заштити личних података

Словачка

 

 Не постоји јединствена законска регулатива. Неки аспекти су регулисани Законом бр.
261/1995 о државним информационим системима

17. мај 2000.

 Законски акт о слободи информисања бр.  211/2000 о слободном приступу јавним информацијама

3. јул 2002.

 Законски акт о заштити/приватности података бр.  428/2002 о заштити личних података

Словенија

 

 Не постоји јединствена законска регулатива.

Фебруар 2003.

 Закон о приступу информацијама јавног карактера

Јул 2004.

 Закон о заштити личних података

Шпанија

 

 Не постоји јединствена законска регулатива. Неки аспекти су регулисани Краљевским декретима 263/1996 и 589/2005

Новембар 1992.

 Закон о правилима за јавну администрацију

Децембар 1999.

 Закон о заштити личних података

Шведска

 

 Не постоји јединствена законска регулатива.

1949; 1998.

 Закон о слободи штампе

Октобар 1998.

 Закон о личним подацима

Велика Британија

 

 Не постоји јединствена законска регулатива.

Новембар 2000.

 Закон о слободним информацијама 2000

Јул 1998.

 Закон о заштити података


 

врх стране

 

Општи индикатори развоја информационог друштва

Земља

Домаћинства
са приступом Интернету

Предузећа са приступом Интернету

Појединци који Интернету приступају бар једном недељно

Домаћинства са широкопојасном конекцијом

Предузећа са широкопојасном конекцијом

Појединци  који су плаћали /наручивали путем Интернета у последња 3 месеца 2004

Предузећа која су примила поруџбине путем Интернета у протеклој години (2004)

Аустрија

45%

94%

46%

16%

55%

13%

12%

Белгија

-

96%

-

-

70%

-

18%

Кипар

53%

82%

28%

2%

35%

3%

5%

Чешка

19%

90%

25%

4%

38%

3%

11%

Данска

69%

97%

70%

36%

80%

22%

25%

Естонија

31%

90%

45%

20%

68%

4%

8%

Финска

51%

97%

63%

21%

71%

24%

17%

Француска

34%

83%

-

-

49%

-

-

Немачка

60%

94%

50%

18%

54%

29%

18%

Грчка

17%

87%

17%

0%

21%

1%

6%

Мађарска

14%

78%

21%

6%

-

2%

6%

Ирска

40%

92%

27%

3%

32%

10%

19%

Италија

34%

87%

26%

-

51%

4%

3%

Летонија

15%

74%

27%

5%

45%

2%

1%

Литванија

12%

81%

26%

4%

50%

1%

5%

Луксембург

59%

90%

59%

16%

48%

32%

11%

Малта

-

-

-

-

-

-

-

Холандија

71%

88%

-

34%

54%

24%

17%

Пољска

26%

85%

22%

8%

28%

3%

4%

Португалија

26%

77%

25%

12%

49%

3%

6%

Словачка

23%

71%

40%

4%

25%

6%

6%

Словенија

47%

93%

33%

10%

62%

4%

15%

Шпанија

34%

87%

31%

15%

72%

5%

2%

Шведска

-

96%

75%

-

75%

30%

20%

Велика Британија

56%

87%

49%

16%

44%

28%

27%

врх стране

 

Индикатори развоја информационог друштва везани за еУправу

 

Земља

Појединци који су Интернетом приступали јавним службама:

Предузећа која су Интернетом приступала јавним службама

приступ информацијама

преузимање формулара

враћање попуњених формулара

приступ информацијама

преузимање формулара

 враћање попуњених формулара

Аустрија

17,6%

13,9%

8,1%

53%

68%

47%

Белгија

-

-

-

49%

42%

26%

Кипар

10,4%

3,5%

1,4%

35%

24%

11%

Чешка

3,1%

2,2%

1,4%

68%

55%

24%

Данска

42,5%

16,4%

13,9%

62%

54%

35%

Естонија

14,2%

14,3%

13,1%

78%

73%

54%

Финска

43,3%

13,2%

9,9%

88%

84%

61%

Француска

-

-

-

-

-

-

Немачка

31,3%

13,6%

6,9%

34%

28%

17%

Грчка

7,2%

2,8%

2,4%

61%

58%

45%

Мађарска

14,9%

6,9%

4,0%

34%

31%

23%

Ирска

11,4%

8,7%

6,3%

60%

54%

32%

Италија

-

-

-

51%

51%

36%

Летонија

12,1%

4,2%

3,6%

38%

33%

15%

Литванија

8,9%

5,7%

5,5%

63%

60%

30%

Луксембург

35,6%

28,8%

21,2%

64%

63%

26%

Малта

-

-

-

-

-

-

Холандија

17,2%

-

-

43%

39%

27%

Пољска

11,9%

5,6%

3,5%

57%

47%

68%

Португалија

10,3%

7,6%

7,6%

51%

47%

50%

Словачка

20.90%

12,9%

4,9%

42%

41%

18%

Словенија

11,7%

7,0%

2,9%

46%

43%

36%

Шпанија

22,0%

11,6%

6,7%

48%

45%

32%

Шведска

35,8%

20,2%

11,3%

90%

87%

53%

Велика Британија

19,5%

6,9%

3,4%

31%

27%

11%

врх стране

Статистика коришћења рачунара и Интернета - код нас

Познавање рада на рачунару – унутар домаћинства

55%

бар неко у домаћинству

44%

нико у домаћинству не користи рачунар

 

Интернет користи 35% испитаника и то:

66%

користи интернет од куће

28%

на послу или факултету

6%

 у играоницама и кафеима.

 

Старосна структура људи који користе инетернет

32%

млађих од 20 година

20%

између 21 и 26 година

17%

од 26 до 30 година

17%

од 31 до 40 година

8%

41 до 60 година

6%

старији од 60 година.

 

Интернет се најчешће користи у вечерњим и ноћним терминима, док се

најмање користи од 15 до 17 часова

 

Начин повезивања на Интернет

55%

модемски преко дигиталне централе

26%

модемски преко аналогне централе

 

Учесталост коришћења Интернета

41%

испитаника користи свакодневно

13%

ретко користи Интернет

 

Зашто испитаници не користе Интернет

29%

не користи зато што нема рачунар

7%

зато што нема техничке могућности

53%

зато што их то не интересује

врх стране

Infi Review

март 2009.

Realizacija ECDL obuke i sertifikacije
u Skupštini i Izvršnom veću AP Vojvodine

 

U okviru realizacije akcionog plana iz prihvaćene Odluke o Strategiji reforme i razvoja pokrajinske uprave ("Službeni list APV", broj 14/06), započeta je realizacija projekta „ECDL obuka i sertifkacija pokrajinskih službenika Skupštine i Izvršnog veća AP Vojvodine“. Na ovaj način će pokrajinski službenici steći dokaz o računarskoj pismenosti, neophodan za ispunjavanje uslova radnog mesta.

Služba za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa je postala ovlašćeni testing centar.

ECDL obuka i sertifikacija je jedan od programa permanentne edukacije radi sticanja osnovnih ili novih znanja, te usavršavanja stečenih znanja iz oblasti informacionih tehnologija. Cilj je podizanje nivoa znanja pokrajinskih službenika iz oblasti informatike i tehničke podrške sistemu eUprave koji se sprovodi. Rezultati ovog projekta obezbediće efikasnost u realizaciji svih ostalih projekata iz strategije eUprave i programa eVojvodina.

ECDL projekat je započet oktobra 2008. godine i predviđena je obuka i sertifikacija 852 pokrajinska službenika u tri faze. Prva faza je završena i ECDL indekse je dobilo 170 pokrajinskih službenika.

U okviru intranet sistema Izvršnog veća APV, formiran je ECDL intranet sajt sa ciljem da se obezbedi bolje informisanje zaposlenih u vezi realizacije ECDL obuke, pregled termina za ECDL obuku i testiranje, popuna elektronskih upitnika o zadovoljstvu korisnika itd. Formirana je baza znanja sa najčešće postavljenim pitanjima i odgovorima u vezi ECDL-a.

Formiran je i kompletno tehnički opremljen ECDL kabinet za sprovođenje obuke, vežbanje i polaganje modula.

Već završetkom prve faze ECDL obuke i sertifikacije se pokazalo da su kandidati ozbiljno shvatili ovaj program i da promenjuju stečena znanja. Prisutnost na obukama je 97%, a prolaznost prilikom polaganja modula iznosi 95,75%. 

врх стране

Personal Magazin

10. октобар 2007.

 

„E-Government konferencija” u Novom Sadu

U Novom Sadu je 8. i 9. oktobra održana „e-Government konferencija IS DOS 2007“. Na skupu su razmotreni rezultati i planovi u oblastima razvoja informacionih sistema državnih organa, e-health, e-justice i e-lokalna uprava.

Konferenciju je otvorio mr Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informatičko društvo, koji je predstavio prve rezultate i planove Ministarstva u razvoju informacionih sistema državnih organa.

Prvog dana najviše se govorilo o elektronskim dokumentima u upravi i primeni digitalnog potpisa. Pored oko 20 radova u kojima su prikazana iskustva iz pojedinih gradova i opština, veliki interes su izazvala i prikazivanje najnovije opreme i rešenja za e-upravu koja nude kompanije IBM, Oracle, Ericson, Fujitsu Siemens, Microsoft i dr.

Skupu je prisustvovala i dr Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo. U toku skupa održan je i okrugli sto o fiskalnoj decentralizaciji, koja podrazumeva prenos poreskih evidencija u opštine.

Goran Aničić

врх стране

DW-WORLD.DE

DEUTSCHE WELLE

6. септембар 2007.

 Reforme vojvodjanske administracije

 U Vojvodini je pokrenuta reforma pokrajinske administracije. To je prvi organ državne uprave koji počinje reformom, u skladu sa Evropskom unijom.

Konačno je počela i reforma organa državne uprave u Srbiji, a pionirskog zadatka prihvatilo se Izvršno veće Vojvodine.

 Kako je objasnio potpredsednik vojvođanske vlade Tamaš Korhec, cilj je profesionalizacija, depolitizacija i modernizacija uprave.

 U sklopu modernizacije, pokrajinska vlada je prešla na rad u "elektronskoj formi", bez nepotrebne papirologije", za koju je samo prošle godine potrošeno 19.000 stranica papira:

 “Prvi put od postojanja Izvršnog veća, dakle možemo reći u proteklom periodu od 60 godina, sednica je pripremljena i vođena u elektronskoj formi. Dakle, bez nepotrebne i skupe papirologije.” 

 Izvršno veće Vojvodine, dodao je Korhec, ubuduće neće zapošljavati ljufe po partijskoj i rođačkoj pripadnosti, već prema stručnosti, a na osnovu konkursa, polaganja testa i odluka komisije:

 “Mnogi od starešina izrazili su bojazan da će ovakva ograničenja njima ograničiti mogućnost da izaberu svoga kandidata. Jeste, to je tačno, ali ako vaš kandidat ne uspe da se dobro pokaže na tim prijemnim ispitima, onda možda nije ni loše da vaš kandidat ne bude primljen.”

 Po prvi put je predviđeno i psihološko testiranje učesnika na konkursu, a svi zaposleni tokom godine biće ocenjivani i u skladu s tim i sankcionisani.

 Na naše pitanje zašto se do sada čekalo sa reformom, kao i zašto republički organi još uvek ne poduzimaju ništa po tom pitanju, Korhec je odgovorio:

 “Ovo znači potrebu jedne čvrste političke volje za to i, na žalost, svedoci smo da mnogi reformski potezi padaju u vodu kada je reč o samoj realizaciji.”

 Strategija reforme Izvršnog veća Vojvodine u skladu je sa standardima Evropske Unije, a sama priprema strategije koštala je manje od milion dinara.             

                                                                                          Dinko Gruhonjić

врх стране

Грађански лист

5. септембар 2007.

Počela reforma pokrajinske administracije

NOVI SAD – Izvršno veće Vojvodine je prvo od organa državne uprave u Srbiji započelo reformu pokrajinske administracije, a cilj je profesionalizacija, depolitizacija i modernizacija uprave – rekao je juče potpredsednik Izvršnog veća i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Tamaš Korhec. On je dodao da je pokrajinska vlada u utorak prvi put za 60 godina održala sednicu u "elektronskoj formi".

– Materijal je pripremljen u elektronskoj formi, na taj način uveden je u proceduru, sednica je vođena pomoću kompjutera i glasanje je bilo elektronskim putem, sve bez nepotrebne papirologije. Na taj način smanjićemo troškove i povećati efikasnost. Samo prošle godine je za fukcionisanje veća potrošeno 19.000 stranica papira, a na taj način to će biti drastično smanjeno, kao i utrošak za štampanje – kazao je on. Prema njegovim rečima, Strategija e-uprave, koju je pokrajinska vlada juče usvojila, u skladu je sa standardima Evropske unije i neće biti potrebno da se menja kada Srbija bude postala članica EU. Korhec je najavio da će se mnogo raditi na obuci svih zaposlenih u Izvršnom veću za rukovanje informatičkim tehnologijama. Priprema strategije koštala je manje od milion dinara, a u nju su bili uključeni kapaciteti Izvršnog veća, univerzitetski profesori i strana konsalting kompanija. Korhec je izjavio da je pokrajinska vlada usvojila i Odluku o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u pokrajinskim organima prema kojoj se menja dosadašnji sistem zapošljavanja u Izvršnom veću. Starešine pojedinih organa više neće imati "diskreciono pravo" da odaberu koga će zaposliti, već će o tome odlučivati komisija, na osnovu konkursa. Komisija će na taj način odlučivati i o zapošljavanju pomoćnika pokrajinskih sekretara, a svi kandidati će morati da prođu i odgovarajuće testiranje.   

                                        T. J

врх стране.

Personal Magazin

5. септембар 2007.

Strategija eUprave pokrajinskih organa

U okviru realizacije Strategije reforme i razvoja pokrajinske uprave, Izvršno veće Vojvodine, na današnjoj, 177. sednici, usvojilo je još jedan važan dokument – “Strategiju eUprave pokrajinskih organa“, kako je nazvana odluka, doneta u skladu sa republičkim i evropskim standardima i vrednostima.

Usvajanjem Strategije, Izvršno veće stvara uslove za modernizaciju pokrajinske administracije kroz primenu modernih informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Uvođenje IKT, korisnicima omogućava bolji pristup informacijama i uslugama, uz manje troškove, a svim građanima efikasnije ostvarivanje prava i ispunjavanje obaveza u odnosima sa organima Pokrajine. Kroz pojednostavljene poslovne procese, obezbediće se bolja organizacija i upravljanje, ekonomično obavljanje poslova, smanjiće se opterećenost zaposlenih i obezbediti transparentnost u radu.

Na sednici Vlade, istaknuto je da će jedinstvena primena IKT u pokrajinskim organima poboljšati kvalitet i dostupnost informacija, servisa i usluga koje pokrajinski organi i službenici pružaju. Obezbediće se aktivnije učešće građana u odlučivanju i širenju demokratije u društvu.

“Strategija eUprave pokrajinskih organa” zasnovana je na sagledavanju postojećeg stanja, a kroz procenu postojećeg okruženja definisani su osnovni principi, utvrđeni su vizija i akcioni planovi, sa rokovima za realizaciju projekta. Predviđeno je da se ovaj strateški dokument primenjuje, pre svega, u pokrajinskim organima, ali se principi i aktivnosti modernizacije javnog sektora mogu primenjivati i u radu drugih organizacija čiji je osnivač Pokrajina. Planirani vremenski okvir za sprovođenje “Stretagije eUprave” utvrđen je kratkoročno – do kraja 2007; srednjoročno – do 2009; i dugoročno – do 2013. godine.                                                     

                                    Goran Aničić

врх стране

РТВ Општине Кањижа

5. септембар 2007.

Elektronska sednica u Izvršnom veću Vojvodine

 Pokrajinska vlada prvi put u svojoj istoriji održala je sednicu u elektronskoj formi - korišćenjem kompjutera prilikom rada i odlučivanja.

  Na sednici kojom je predsedavao predsednik Izvršnog veća, mr Bojan Pajtić usvojene su četiri odluke kojima se obezbeđuje sveobuhvatna reforma rada pokrajinskih organa uprave, u skladu sa odlukama Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine.  Na taj način stvaraju se uslovi da pokrajinska uprava nastavi svoju transformaciju i počne da radi na novi, savremeniji način sa još većom efikasnošću, odgovornošću i većim uvidom javnosti u njen rad.

  Doneta je odluka o ocenjivanju pokrajinskih službenika. Službenici će biti ocenjivani od 1. januara do 31. decembra svake godine, a rukovodioci pokrajinskih organa donosiće rešenje o oceni za svakog pokrajinskog službenika.


(RTV OK)

врх стране

„е-Дневник”

5. новембар 2006.

Gotovo sve institucije u Srbiji imaju sajt

ANALIZA INTERNET-PREZENTACIJA DRŽAVNIH ORGANA

Republički zavod za informatiku i Internet je u julu 2006 sproveo istarživanje stanja internet-prezentacija državnih organa Republike Srbije i na osnovu prikupljenih podataka objavio posebnu publikaciju koja sadrži preporuke za unapeređenje, razvoj i standardizaciju internet-prezentacija državnih organa, analizu trenutnog stanja i pregled nekih veb prezentacija.

 Preporuke za unapoređenje razvoj i standardizaciju internet - prezentacija državnih organa su sačinjene po modelu koji je usvojila Direkcija za informaciono društvo i medije Evropske unije, koji obuhvata 20 servisa, a nivo soficistiranosti se meri na četiri nivoa. Organi su sami razvrstali svoje servise u kategorije od jedan do tri.

Analaza dobijenih odgovora je pokazala da 94 odsto republičkih organa ima veb prezentaciju. U 42 odsto organa od 90 do 100 odsto zaposlenih koristi Internet. Elektronski servisi su u 33 odsto slučajeva namenjeni privredi, u 32 procenta slučajeva građanima, u 28 odsto slučajeva drugim državnim organima i u sedam procenata slučajeva spadaju u ostale namene.

Za najširu javnost svakako su najinteresantniji internet-servisi za podnošenje prijave za velike poreske obveznike, rešavanje po žalbama zbog povrede prava na pristup informacijama, metereološke prognoze, cene poljoprivrednih proizvoda, elektronsko podnošenje prijave za registaciju firme, berza poslova i još neke mogućnosti.

U prilogu publikacije su kao ilustracija prikazani izgled i osnovne karakteristike devet veb-prezentacija državnih organa. Analiza stanja internet-prezentacija državnih organa predstavlja veliki doprinos aktivnostima u realizaciji strateškog opredelenja za modernizaciju i profesionalizacu državne uprave u Srbiji.

Prikupljeni podaci pokazuju nesporan stalni napredak u primeni Interneta, ali i upućuje na potrebu usaglašavanja njihovog izgleda i bržeg razvoja saglasno pomenutim Preporukama Direkcije EU za informaciono društvo i medije, ocenjuju poznavaoci prilika na domaćoj internet-sceni posle uvida u rezultate istraživanja.

    врх стране