РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА |
ИТ ПРОЈЕКТИ СЛУЖБА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА РАЗВОЈА АПВ ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ УПРАВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОСЛОВЕ ПОКРАЈИНСКИХ ОРГАНА
Управа за заједничке послове покрајинских органа |
ОРГАНИЗАЦИЈА | ИНФОРМАТОР О РАДУ | ЈАВНЕ НАБАВКЕ | ДОКУМЕНТА | ЛИНКОВИ |
ПОВРАТАК | |
| Web Mail | |
ПРОГРАМ Е-ВОЈВОДИНА Програм Е-Војводина је пројектно организован. За плански период 2005 – 2007 дефинисано је пет пројеката, од којих неки имају и подпројекте. У наставку је дат приказ пројеката који су реализовани у периоду 01.11.2004. – 01.11. 2006. године. 1. Пројекат: Политика и стандарди за коришћење информационо-комуникационих технологија у покрајинским и општинским институцијама АП Војводине Резиме: У пројекту, који је реaлизован у 2006. години, разматрани су елементи за израду стратешког документа којим се дефинишу политика и стандарди за коришћење ИКТ у покрајинским и општинским органима управе у Аутономној Покрајини Војводини. У првом делу пројекта дат је кратак осврт на информационо друштво и друштво базирано на знању као текућој фази развоја људског друштва. Посебно су размотрене могућности, ризици и начини примене ИКТ. Детаљан приказ политике и активности које се у земљама Европске Уније (ЕУ) спроводе са циљем изградње информационог друштва дат је у другом делу. Приказ обухвата следеће аспекте развоја информационог друштва и, посебно, еУправе: историју развоја информационог друштва; законски оквир; степен развоја; електронске јавне сервисе; делегирање надлежности, и расположиву инфраструктуру. Анализа стања еУправе у Републици Србији и Аутономној Покрајини Војводини дата је у трећем делу. Анализа је извршена по угледу на методологију која се примењује у земљама ЕУ. Четврти део даје основе за стратегију развоја еУправе у Аутономној Покрајини Војводини. Предложене су надлежности Покрајине и локалне самоуправе за све аспекте еУправе. Такође је разматрана и организација ових надлежности на нивоу Покрајине. Институције са којима је остварена сарадња: Природно-математички факултет, Нови Сад 2. Пројекат: Рачунарско-комуникациона инфраструктура Е-Војводине Резиме: У оквиру пројекта Е-Војводина, у току је реализација пројекта којим ће се изградити савремена локална рачунарска мрежа у објектима Скупштине и Извршног Већа АПВ и дефинисати модел повезивања дислоцираних објеката Покрајинских органа управе, као и органа локалне самоуправе и других корисника. Овим пројектом је предвиђена реализација јединствене физичке комуникационе инфраструктуре коју ће да користе све организација које су смештене у објектима Извршног већа и Скупштине. Пројектом је предвиђено креирање приватних мрежних инфраструктура организације-корисника на логичком нивоу. За имплементацију логичке архитектуре мрежне инфраструктуре Извршног већа и Скупштине користи се технологија виртуелних локалних рачунарских мрежа (VLAN) у комбинацији са хијерархијским приватним IP адресирањем. Пројектом су предвиђена и реализација два додатна модула: Модул за везу са Интернетом и јавном телефонском мрежом; Модул за везу са дислоцираним деловима организација-корисника. Овај инфраструктурни објекат биће завршен и пуштен у рад до краја 2006. године. Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад 3. Пројекат: Спецификација информационих захтева интранет система Скупштине и Извршног већа АПВ Резиме: У пројекту је разматрана информатизација интранет система Извршног већа и Скупштине на бази управљања електронским документима. Управљањем је обухваћено формирање докумената у електронској форми, њихово праћење, размена, претраживање и архивирање. У првом делу дат је приказ постојећег стања система за управљање документима у Скупштини и ИВ АПВ и методологија пројектовања информационих захтева интранет система Скупштине и Извршног већа АП Војводине. Приказ најважнијих карактеристика система за управљање документима дато је у другом делу. На основу тог приказа извршено је оцењивање квалитета појединих софтверских платформи за управљање документима, као и анализа потребних карактеристика ових платформи за рад у интранет систему ИВ АПВ. Трећи део садржи приказ репрезентативних искустава у увођењу система за управљање документима у органе државне управе, на примеру Аустрије и Немачке. Четврти део даје преглед карактеристика тренутно доступних система за управљање документима, како комерцијалних тако и open source система. У петом делу приказане су најважније карактеристике инфраструктуре интранет система ИВ АПВ, која се састоји од рачунарске мреже, архитектуре софтверских апликација и система за управљање документима. У шестом делу дата је формална спецификација модела једног сегмента система за управљање документима, посвећеног припреми и одржавању седница ИВ АПВ. Спецификација је дата језиком UML. Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад 4. Пројекат: Софтверска архитектура за Е-Војводину Резиме: У пројекту је разматрана неопходна софтверска архитектура за увођење система електронске управе на територији АП Војводине. У првом делу дат је приказ основне архитектуре софтверских система за подршку еУправи, кратак преглед постојећег стања инфраструктуре у ИВ и Скупштини АПВ, републичким органима и локалним самоуправама, као и предлог поступка анализе захтева. У другом делу извршена је детаљна анализа следећих софтверских компоненти: оперативни системи и апликације на радним станицама, серверски оперативни системи, системи за управљање базама података, развојне платформе, апликациони сервери и системи за управљање садржајима (CMS). Као посебан одељак дат је преглед истраживања Европске Уније које се односи на коришћења OpenSource софтвера. Трећи део садржи завршне анализе на основу претходно изнесених података, као и предлог за избор одређених врста софтвера у свакој од посматраних група. Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад 5. Пројекат: Спецификација информационих захтева јавних сервиса система Е-Војводина Резиме: У пројекту је извршена детаљна анализа система електронских јавних сервиса и методологије њиховог увођења. Дат је преглед система електронских јавних сервиса за грађане и привредне субјекте и методологије њиховог увођења, посебно у земљама Европске Уније. Дате су препоруке за имплементацију система електронских јавних сервиса Е-Војводине. У првом делу је дат преглед увођења система електронских јавних сервиса у свету. Преглед је подељен у две целине: преглед увођења јавних сервиса у земљама Европске уније и изабраним земљама изван Европске уније. На основу датог прегледа издвојене су групе јавних сервиса у односу на препоруке које су усвојиле земље Европске уније. На крају су дате препоруке за имплементацију система јавних сервиса еВојводине. У другом делу дат је приказ постојећег стања система јавних сервиса у АПВ. Такође су и представљени: архитектура система јавних сервиса, структура јавног сервиса као и технике и алати за испоруку односно приказ садржаја. У закључним разматрањима дате су и образложене препоруке и начини имплементације система јавних сервиса АПВ. Трећи део садржи спецификацију и модел једног студијског примера јавног сервиса. Институције са којима је остварена сарадња: Факултет техничких наука, Нови Сад
Изградња локалне рачунарске мреже објеката Скупштине и Извршног већа АПВ (извођач: САГА д.о.о. Београд, место имплементације : Извршно веће и Скупштина АПВ). Реализација изградње локалне рачунарске мреже објеката Скупштине и Извршног већа АПВ је започета у септембру 2006. године. Планира се завршетак свих радова до краја 2006. године. Рачунарска мрежа се састоји из активне мрежне опреме, пасивне опреме и додатне опреме. Активна мрежна опрема се састоји из layer 2 и layer 3 switch-ева, приступног сервера, firewall-a, уређаја за остваривање бежичних комуникационих путева и уређаја за непрекидно напајање (укупно 83 уређаја активне опреме, 21 уређај за непрекидно напајање активне опреме и резервни делови). Пасивна мрежна опрема се састоји из бакарних каблова категорије 6 по TIA/EIA стандарду (укупно око 103 километра бакарних каблова), оптичких каблова са минимум 8 мулитмодних влакана 50/125 mm, бакарних конектора категорије 6 по TIA/EIA стандарду, оптичких SC конектора, корисничких утичница RJ45 по TIA/EIA стандарду, прикључних кутија, бакарних и оптичких patch panel-a, patch каблова и 17 телекомуникационих ормана. Додатна опрема се састоји из каналница, струјних панела, електро-изолационих цеви, струјних каблова, шуко утичница, каблова за уземљење и гипс плоча. Реализација локалне рачунарске мреже обухвата све неопходне радове, завршна тестирања, обуку и коначну примопредају. Квалитет компоненти и материјала коришћених у производњи, као и квалитет техничког извођења ће бити у складу са највишим техничким стандардима. Рачунарска мрежа је пројектована да задовољи следеће захтеве:
Неометан проток података; Отпорност на отказе критичних сегмената мреже; Функционалну аутономност логичких целина мреже у условима отказа; Могућност једноставне промене физичке конфигурације мреже; Неометано логичко (ре)конфигурисање мреже; могућност размене мултимедијалних садржаја у intranet и internet окружењу; Доступност мрежних сервиса у случају покушаја нарушавања основне фукционалности било ког дела мреже.
Рачунарска мрежа ће обезбедити јединствену инфраструктуру за пренос података у објектима Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине, који би омогућио мрежну подршку за дистрибуирани информациони систем за све организационе делове Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине лоциране у објектима Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине. Рачунарска мрежа ће обезбедити логичко груписање корисника мреже на основу организационо-технолошких захтева, независно од њиховог физичког распореда у објекту, као и да буде у складу са савременим трендовима у области рачунарских мрежа и информационих технологија и да следи важеће и сагледиве будуће стандарде у области комуникационих и хардверско-софтверских решења. Реализација је у складу са пројектом рачунарске мреже Извршног већа и Скупштине Аутономне покрајине Војводине. За пројекат је добијено мишљење о техничкој документацији и прилогу заштите на раду као и извештај о извршеној техничкој контроли пројектне документације. Извршена је пријава радова градској управи за урбанизам и стамбене послове града Новог Сада, формиран је тим за стручни надзор, одређен је вођа пројекта и испоштовани су остали захтеви према закону о планирању и изгрдањи.
Увођење библиотечког софтверског система БИСИС у библиотеку ИВ АПВ Реализација пројекта започета је у септембру 2006. године Извршена је инсталација софтверског система БИСИС вер.3.1 (каталогизација монографских и серијских публикација, докторских дисертација и чланака; претраживање записа преко Интернета; набавка-поруџбина). Такође је извршен препис постојећих библиогрфских записа у UNIMARC формат система БИСИС и формирана јединствена база библиографских записа у систему БИСИС. У току је обука библиотекара за коришћење апликација за обраду библиографске грађе. Резултат овог пројекта ће бити увођење у експлотацију софтверског система БИСИС вер.3.1 у библиотеку Извршног Већа АПВ чиме се обезбеђује комплетна софтверска подршка за пословање библиотеке. Завршетак реализације и увођења библиотечког софтверског система БИСИС се очекује крајем 2006. године. Институције са којима је остварена сарадња: Природно-математички факултет, Нови Сад
ПРЕГЛЕД ЈАВНИХ СЕРВИСА Е-ВОЈВОДИНАПрема акционом плану који је усвојила Европска унија све земље које припадају, или би желеле да припадају Европској унији требало би да покрену развој система електронске владе, односно система јавних сервиса. За потребе праћења стања развијености имплементираних система, сервиси су груписани у две главне категорије и неколико појединачних. Сваки сервис се потом оцењује оценом 1-4 која представља степен развијености, односно комплетности имплементираног сервиса. Две основне групе сервиса су:
СТАТИСТИКА КОРИШЋЕЊА WEB BROWSER-a у 2005/2006 години |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Извор:
http://www.w3schools.com/browsers/browsers_stats.asp
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
FLOSS пројекат европске уније – анализе коришћења open source софтвера у јавним институцијама и компанијамаЕвропска унија је у оквиру пројекта Free/Libre Open Source Software [FLOSS] наручила анализу тренутног стања коришћења open source софтвера (OSS). Током ове анализе урађен је већи број анкета у различитим јавним службама и корпорацијама, на основу којих је израђен коначни извештај пројекта у коме је дат пресек прикупљених података као и потенцијални правци кретања на одређеним сегментима софтверског тржишта. Завршни извештај пројекта поднет је у лето 2002. године. Овај извештај је био један од докумената на основу којих је Европска унија усвојила своје смернице за прихватање open source базираних софтверских решења за потребе јавних сервиса. Ова анализа се концентрисала на неколико земаља ЕУ-а. Део закључака овог пројекта је дат у наставку. Пуни извештај FLOSS пројекта могуће је наћи на [FLOSS Reports]. Степен прихватања OS софтвераЈедна од веома корисних анализа је био степен прихваћености и планираног прихватања open source софтвера по областима ИТ индустрије (резултати дати у табели 2.18). Анализа је рађена за сваку земљу уз посебан осврт на мале и велике институције/компаније. Прихваћеност OSS решења у различитим областима намене (анализа из 2001. год.)
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Преглед e-Government мрежне инфраструктуре земаља чланица ЕУ
Табела Преглед инфраструктуре
Историја развоја еУправе у земљама Европске Уније
Законски оквири за еУправу у земљама ЕУ – основна законска регулатива
Општи индикатори развоја информационог друштва
Индикатори развоја информационог друштва везани за еУправу
Статистика коришћења рачунара и Интернета - код нас
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Infi Review март 2009. |
Realizacija
ECDL obuke i sertifikacije
U okviru realizacije akcionog plana iz prihvaćene Odluke o Strategiji reforme i razvoja pokrajinske uprave ("Službeni list APV", broj 14/06), započeta je realizacija projekta „ECDL obuka i sertifkacija pokrajinskih službenika Skupštine i Izvršnog veća AP Vojvodine“. Na ovaj način će pokrajinski službenici steći dokaz o računarskoj pismenosti, neophodan za ispunjavanje uslova radnog mesta. Služba za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa je postala ovlašćeni testing centar. ECDL obuka i sertifikacija je jedan od programa permanentne edukacije radi sticanja osnovnih ili novih znanja, te usavršavanja stečenih znanja iz oblasti informacionih tehnologija. Cilj je podizanje nivoa znanja pokrajinskih službenika iz oblasti informatike i tehničke podrške sistemu eUprave koji se sprovodi. Rezultati ovog projekta obezbediće efikasnost u realizaciji svih ostalih projekata iz strategije eUprave i programa eVojvodina. ECDL projekat je započet oktobra 2008. godine i predviđena je obuka i sertifikacija 852 pokrajinska službenika u tri faze. Prva faza je završena i ECDL indekse je dobilo 170 pokrajinskih službenika. U okviru intranet sistema Izvršnog veća APV, formiran je ECDL intranet sajt sa ciljem da se obezbedi bolje informisanje zaposlenih u vezi realizacije ECDL obuke, pregled termina za ECDL obuku i testiranje, popuna elektronskih upitnika o zadovoljstvu korisnika itd. Formirana je baza znanja sa najčešće postavljenim pitanjima i odgovorima u vezi ECDL-a. Formiran je i kompletno tehnički opremljen ECDL kabinet za sprovođenje obuke, vežbanje i polaganje modula. Već završetkom prve faze ECDL obuke i sertifikacije se pokazalo da su kandidati ozbiljno shvatili ovaj program i da promenjuju stečena znanja. Prisutnost na obukama je 97%, a prolaznost prilikom polaganja modula iznosi 95,75%. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Personal Magazin 10. октобар 2007.
|
„E-Government konferencija” u Novom Sadu U Novom Sadu je 8. i 9. oktobra održana „e-Government konferencija IS DOS 2007“. Na skupu su razmotreni rezultati i planovi u oblastima razvoja informacionih sistema državnih organa, e-health, e-justice i e-lokalna uprava. Konferenciju je otvorio mr Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informatičko društvo, koji je predstavio prve rezultate i planove Ministarstva u razvoju informacionih sistema državnih organa. Prvog dana najviše se govorilo o elektronskim dokumentima u upravi i primeni digitalnog potpisa. Pored oko 20 radova u kojima su prikazana iskustva iz pojedinih gradova i opština, veliki interes su izazvala i prikazivanje najnovije opreme i rešenja za e-upravu koja nude kompanije IBM, Oracle, Ericson, Fujitsu Siemens, Microsoft i dr. Skupu je prisustvovala i dr Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo. U toku skupa održan je i okrugli sto o fiskalnoj decentralizaciji, koja podrazumeva prenos poreskih evidencija u opštine. Goran Aničić |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
DW-WORLD.DE DEUTSCHE WELLE 6. септембар 2007. |
Reforme vojvodjanske administracije U Vojvodini je pokrenuta reforma pokrajinske administracije. To je prvi organ državne uprave koji počinje reformom, u skladu sa Evropskom unijom. Konačno je počela i reforma organa državne uprave u Srbiji, a pionirskog zadatka prihvatilo se Izvršno veće Vojvodine. Kako je objasnio potpredsednik vojvođanske vlade Tamaš Korhec, cilj je profesionalizacija, depolitizacija i modernizacija uprave. U sklopu modernizacije, pokrajinska vlada je prešla na rad u "elektronskoj formi", bez nepotrebne papirologije", za koju je samo prošle godine potrošeno 19.000 stranica papira: “Prvi put od postojanja Izvršnog veća, dakle možemo reći u proteklom periodu od 60 godina, sednica je pripremljena i vođena u elektronskoj formi. Dakle, bez nepotrebne i skupe papirologije.” Izvršno veće Vojvodine, dodao je Korhec, ubuduće neće zapošljavati ljufe po partijskoj i rođačkoj pripadnosti, već prema stručnosti, a na osnovu konkursa, polaganja testa i odluka komisije: “Mnogi od starešina izrazili su bojazan da će ovakva ograničenja njima ograničiti mogućnost da izaberu svoga kandidata. Jeste, to je tačno, ali ako vaš kandidat ne uspe da se dobro pokaže na tim prijemnim ispitima, onda možda nije ni loše da vaš kandidat ne bude primljen.” Po prvi put je predviđeno i psihološko testiranje učesnika na konkursu, a svi zaposleni tokom godine biće ocenjivani i u skladu s tim i sankcionisani. Na naše pitanje zašto se do sada čekalo sa reformom, kao i zašto republički organi još uvek ne poduzimaju ništa po tom pitanju, Korhec je odgovorio: “Ovo znači potrebu jedne čvrste političke volje za to i, na žalost, svedoci smo da mnogi reformski potezi padaju u vodu kada je reč o samoj realizaciji.” Strategija reforme Izvršnog veća Vojvodine u skladu je sa standardima Evropske Unije, a sama priprema strategije koštala je manje od milion dinara. Dinko Gruhonjić |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Грађански лист 5. септембар 2007. |
Počela reforma pokrajinske administracije NOVI SAD – Izvršno veće Vojvodine je prvo od organa državne uprave u Srbiji započelo reformu pokrajinske administracije, a cilj je profesionalizacija, depolitizacija i modernizacija uprave – rekao je juče potpredsednik Izvršnog veća i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Tamaš Korhec. On je dodao da je pokrajinska vlada u utorak prvi put za 60 godina održala sednicu u "elektronskoj formi". – Materijal je pripremljen u elektronskoj formi, na taj način uveden je u proceduru, sednica je vođena pomoću kompjutera i glasanje je bilo elektronskim putem, sve bez nepotrebne papirologije. Na taj način smanjićemo troškove i povećati efikasnost. Samo prošle godine je za fukcionisanje veća potrošeno 19.000 stranica papira, a na taj način to će biti drastično smanjeno, kao i utrošak za štampanje – kazao je on. Prema njegovim rečima, Strategija e-uprave, koju je pokrajinska vlada juče usvojila, u skladu je sa standardima Evropske unije i neće biti potrebno da se menja kada Srbija bude postala članica EU. Korhec je najavio da će se mnogo raditi na obuci svih zaposlenih u Izvršnom veću za rukovanje informatičkim tehnologijama. Priprema strategije koštala je manje od milion dinara, a u nju su bili uključeni kapaciteti Izvršnog veća, univerzitetski profesori i strana konsalting kompanija. Korhec je izjavio da je pokrajinska vlada usvojila i Odluku o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u pokrajinskim organima prema kojoj se menja dosadašnji sistem zapošljavanja u Izvršnom veću. Starešine pojedinih organa više neće imati "diskreciono pravo" da odaberu koga će zaposliti, već će o tome odlučivati komisija, na osnovu konkursa. Komisija će na taj način odlučivati i o zapošljavanju pomoćnika pokrajinskih sekretara, a svi kandidati će morati da prođu i odgovarajuće testiranje. T. J |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Personal Magazin 5. септембар 2007. |
Strategija eUprave pokrajinskih organa U okviru realizacije Strategije reforme i razvoja pokrajinske uprave, Izvršno veće Vojvodine, na današnjoj, 177. sednici, usvojilo je još jedan važan dokument – “Strategiju eUprave pokrajinskih organa“, kako je nazvana odluka, doneta u skladu sa republičkim i evropskim standardima i vrednostima. Usvajanjem Strategije, Izvršno veće stvara uslove za modernizaciju pokrajinske administracije kroz primenu modernih informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Uvođenje IKT, korisnicima omogućava bolji pristup informacijama i uslugama, uz manje troškove, a svim građanima efikasnije ostvarivanje prava i ispunjavanje obaveza u odnosima sa organima Pokrajine. Kroz pojednostavljene poslovne procese, obezbediće se bolja organizacija i upravljanje, ekonomično obavljanje poslova, smanjiće se opterećenost zaposlenih i obezbediti transparentnost u radu. Na sednici Vlade, istaknuto je da će jedinstvena primena IKT u pokrajinskim organima poboljšati kvalitet i dostupnost informacija, servisa i usluga koje pokrajinski organi i službenici pružaju. Obezbediće se aktivnije učešće građana u odlučivanju i širenju demokratije u društvu. “Strategija eUprave pokrajinskih organa” zasnovana je na sagledavanju postojećeg stanja, a kroz procenu postojećeg okruženja definisani su osnovni principi, utvrđeni su vizija i akcioni planovi, sa rokovima za realizaciju projekta. Predviđeno je da se ovaj strateški dokument primenjuje, pre svega, u pokrajinskim organima, ali se principi i aktivnosti modernizacije javnog sektora mogu primenjivati i u radu drugih organizacija čiji je osnivač Pokrajina. Planirani vremenski okvir za sprovođenje “Stretagije eUprave” utvrđen je kratkoročno – do kraja 2007; srednjoročno – do 2009; i dugoročno – do 2013. godine. Goran Aničić |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
РТВ Општине Кањижа 5. септембар 2007. |
Elektronska sednica u Izvršnom veću Vojvodine Pokrajinska vlada prvi put u svojoj istoriji održala je sednicu u elektronskoj formi - korišćenjem kompjutera prilikom rada i odlučivanja. Na sednici kojom je predsedavao predsednik Izvršnog veća, mr Bojan Pajtić usvojene su četiri odluke kojima se obezbeđuje sveobuhvatna reforma rada pokrajinskih organa uprave, u skladu sa odlukama Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine. Na taj način stvaraju se uslovi da pokrajinska uprava nastavi svoju transformaciju i počne da radi na novi, savremeniji način sa još većom efikasnošću, odgovornošću i većim uvidom javnosti u njen rad. Doneta je odluka o ocenjivanju pokrajinskih službenika. Službenici će biti ocenjivani od 1. januara do 31. decembra svake godine, a rukovodioci pokrajinskih organa donosiće rešenje o oceni za svakog pokrajinskog službenika.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
„е-Дневник” 5. новембар 2006. |
Gotovo sve institucije u Srbiji imaju sajt ANALIZA INTERNET-PREZENTACIJA DRŽAVNIH ORGANA Republički zavod za informatiku i Internet je u julu 2006 sproveo istarživanje stanja internet-prezentacija državnih organa Republike Srbije i na osnovu prikupljenih podataka objavio posebnu publikaciju koja sadrži preporuke za unapeređenje, razvoj i standardizaciju internet-prezentacija državnih organa, analizu trenutnog stanja i pregled nekih veb prezentacija. Preporuke za unapoređenje razvoj i standardizaciju internet - prezentacija državnih organa su sačinjene po modelu koji je usvojila Direkcija za informaciono društvo i medije Evropske unije, koji obuhvata 20 servisa, a nivo soficistiranosti se meri na četiri nivoa. Organi su sami razvrstali svoje servise u kategorije od jedan do tri. Analaza dobijenih odgovora je pokazala da 94 odsto republičkih organa ima veb prezentaciju. U 42 odsto organa od 90 do 100 odsto zaposlenih koristi Internet. Elektronski servisi su u 33 odsto slučajeva namenjeni privredi, u 32 procenta slučajeva građanima, u 28 odsto slučajeva drugim državnim organima i u sedam procenata slučajeva spadaju u ostale namene. Za najširu javnost svakako su najinteresantniji internet-servisi za podnošenje prijave za velike poreske obveznike, rešavanje po žalbama zbog povrede prava na pristup informacijama, metereološke prognoze, cene poljoprivrednih proizvoda, elektronsko podnošenje prijave za registaciju firme, berza poslova i još neke mogućnosti. U prilogu publikacije su kao ilustracija prikazani izgled i osnovne karakteristike devet veb-prezentacija državnih organa. Analiza stanja internet-prezentacija državnih organa predstavlja veliki doprinos aktivnostima u realizaciji strateškog opredelenja za modernizaciju i profesionalizacu državne uprave u Srbiji. Prikupljeni podaci pokazuju nesporan stalni napredak u primeni Interneta, ali i upućuje na potrebu usaglašavanja njihovog izgleda i bržeg razvoja saglasno pomenutim Preporukama Direkcije EU za informaciono društvo i medije, ocenjuju poznavaoci prilika na domaćoj internet-sceni posle uvida u rezultate istraživanja. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||